Žena..Žene...

Žena je posebno biće.
U stanju je da uveća ono što joj pružiš.
Možeš imati želju. Možeš i da maštaš. Možeš to sam, i da ne deliš ni sa kim. Podeli sa ženom, i dobićeš motivaciju. Motivacija će te odvesti na mesto gde želje i mašta postaju stvarnost. Iza uspešnog muškarca zaista stoji žena.

Možeš imati kuću. Veliku. Luksuznu. Ili malu, i neopremljenu. Ali, bez nje, to će biti samo kuća. Sazdana od cigle, hladnog betona, sa prozorima koji gledaju negde. Nameštena komadima koji su udobni, ali ne kao što bi bili u dvoje. Od te kuće, žena će napraviti dom. Sa prozorima koji gledaju u svetlost.

Možeš biti sam. Ali, ne možeš sam produžiti vrstu. Pokloni joj ljubav, podari joj srce, i uzvratiće ti u obliku predivnog malog bića. Malog tebe. Udvostručiće i ljubav, i sreću, i tebe. Ili utrostručiti. Ili i više od toga.
Žena ima dve ruke. Njima ume uvećati sve. Zagrljajem uvećava sreću. Sa dve ruke može voditi čitav čopor dece. Može milovati, može pomagati, može činiti najnežnije stvari, a može i čvrsto lupiti o sto.

Možeš imati sve. Ali, to je naizgled. Sve bez žene je ništa. Ništa sa ženom je sve. Nijedno materijalno “sve“ ti nikada neće pružiti ljubav, pažnju i razumevanje. To može samo ona. I niko više.

Ako žena umanjuje, umesto da uvećava, onda to nije žena. Nije to ona tvoja žena. Nastavi dalje. Ne gubi nadu, ona postoji. Celog života ćeš sretati osobe ženskog pola, i gledati kako umanjuju sve što dotaknu. Čini ti se da je pravih žena sve manje, ali to je stanje tvog uma, zatvorenog u kavez sa posebnim katancem od straha, stvorenim krivicom lošeg iskustva. Vezivaćeš se za osobe ženskog pola, ali jednom ćeš saznati šta je žena. Žena je nešto drugo. Ona je jedna. Žena je posebna, kada je prava i tvoja. I, ti to znaš. Ako imaš ženu uz sebe, njene vrednosti si svestan, i znaš koliko će se sve umanjiti ako ona ne bude tu.

Ne pokušavaj da je podeliš ili zameniš. Ona radi samo u celini, i nikako drugačije. Žena je žena kada si ti muškarac. Ako nisi muškarac, nijedna osoba ženskog pola neće biti žena. Pruži. Pruži da bi dobio duplo. I više.”

Ćerkama ❤️

“Ćerkama, imam da kažem nekoliko važnih stvari za jednu ženu. Pokušajte da učite iz tuđih iskustava. Znam da me nećete poslušati i da ćete ići glavom kroz zid kao i ja, al moja je dužnost da vas na to upozorim. Pre nego što se udate, završite fakultet. Ako vas neko od njegove familije pita šta sve znate i umete, kažite: ništa! Sve što uradite nakon te izjave biće propraćeno aplauzom. Ja sam tu pogrešila. Ne brijte noge u petom razredu! Ne farbajte te plave kose u crno, preklinjem vas! Budite ženstvene u meri u kojoj vama to prija. Ne stavljajte silikonske sise. Hulahopke se ne oblače kao pantalone, pocepaćete ih. Na čarape ćete dati bogatstvo. Lepota boli. Kovrdžava kosa je lepa, ne ispravljajte je. Obrve su uvek različite koliko god se trudile da ih počupate isto. Stavljanje ajlajnera jeste veština. Savladajte je. Ako mislite da ćete đuskati celu noć u cipelama na štiklu, nema od toga ništa. Ravne cipele u gepeku od kola da imate, uvek. Vikleri se namotavaju na spolja. U dijete i tablete za mršavljenje ne verujte, to je glupost. Mrdni guzicu, smršaćeš. Muškarci su jednostavni. Ne smaraj, ne proganjaj, budi misteriozna i zanosna I bićeš najvoljenija. Ne uzimaj u ruke njegov telefon, ne preturaj mu po džepovima. Ne plači za muškarcima, nije vredno. Ne budi kučka, to niko ne voli, PMS nije izgovor. Nauči da kuvaš. Ljubav preko stomaka dolazi. Nikada, nikada nemojte prestati da se bavite umetnošću. Neka vam ona bude zvezda vodilja. Mene je odvela tamo gde je trebalo. U pekmez uvek stavite malo vanile. Ajvar je lepši u malim teglama i ne kvari se. Ako presolite supu, stavite dva pampura unutra da se kuvaju pet minuta, i rešen problem.”

...o sestri Galji

Kroz moj zivot je prošlo hiljadu ljudi,upoznacu verovatno jos hiljade njih, ali ti ces ostati moja najbolja Galjica-Carica. Nikada te necu zaboraviti. Beskonacnost je veoma kratka, a ona je tako slatka :-)

Inspiracija nas odrzava zivim, a ona nam je potrebna da bi smo ziveli. Borimo se u zivotu sa raznim stvarima, mnogo je lakse ako imas nekog kao nju/tebe. I kada mislim da ne mogu vise izdrzati, ona je tu da mi vrati osmeh na lice. Obozavam njen osmeh na tom lepom licu i kada me gleda kroz trepavicu :-) Obozavam taj slatki umiljati pogled. Moje misli tebi putuju, moje oci tebe traze, o gde si slatki mali "vraze"?

Rekla si ti adresu ovog sajta ima samo nasa ekipa i da mozemo da pisemo o svojim najdubljim problemima i da cemo zajedno pronaci resenje..Zbog tebe sam ovo sto jesam.  Zao mi je sto sam nekada bila fenserka i gubila se u toj jednolicnoj masi, nerazumevanja, podmetanja noge i ponizavanja sto sam zensko.  Zato sam ovde sada, ovde sa vama, gde mi je uvek i bilo mesto. Zauvek.Jer smo vazno je to, da smo zajedno, zajedno zauvek!

TvojaSexyLady

...o sestri Veri

Ej mala cujes li ovo sto kazem.Tebe nikad ne bih smela ni mogla da lazem, u oci kad me pogledas, ti znas sta je u meni, znas kada sam srecna,ali sam cesce tuzna, znas da mi obrises sva ona secanja ruzna, kada sam patila od depresije, stidljivosti,samo jednim osmehom ozivish moje srce i snove.Uz tebe uvek predjem neke prepreke nove,kad sam u bedaku,a telefon zvoni, ja znam ko me zove.Hvala za sve nade i savete koje mi dajes, hvala sto nikada za mene neces da stajes, boris se i kada su me drugi napustili ti nisi ipak pala, uvek si uz mene ostala i zato jednostavno ti hvala...i znam da shvatas, ti si moj andjeo koji je uz mene, ti si tu kada sam na dnu i kada mi na bolje krene ,zauvek i oduvek uz mene si bila,da imam neku moc samo bih ti poklonila krila...ti si samo moja dobra vila sto uvek ce biti tu, ti si ona sto je heroina u mom najgorem snu...Trpela si me i kada sam bila prava budala,a imala samo tebe da me slusas,da razumes moje bubice,ti si bila tu,zagrlila me jako,stegla chvrsto i rekla da se ne dam,a sad kada ocima svojim gledam,shvatam da si jedina iskrena,koja nikad ne bi izdala i zato najvece hvala,ali ja ne znam gde bih da te nemam kao moju sestru,ja bih samo stajala u mestu jer kad se izgubimti mi pokazes put da se vratim,pokazes mi tragove da te napred pratim.I kada sam bila slaba ti si bila jaka za dvoje,da mogu veruj dala bih ti sve svoje..e uvek bicu uz tebe, da ti se oduzimja dacu sve od sebe i hvala ti sto me cuvas,hvala ti shto brises svaku moju manu, a imam ih mnogo,svesna sam da sam nekad visoko od tlaali uz tebe sam druga osoba,samo ti znas moje pravo JA...andjele moj mali zauvek ti hvala! ali si ti tu...i to malo snage, ovako znaci jako mnogo,bas budi, krepi...budi uvek tu...ne bih volela da osecas zimu,jer ni ja je ne osetim vise...i cekam prolece...i lasta ce doleteti... 

Nesavrsena

Nesavrsena sam....... I stalno pravim cudne izbore, i donosim lose odluke. Slusam srce, slusam srce, pa udarim negde. Pa se razbijem. Onda se sakupljam i sastavljam mesecima, godinama, i kad pomislim da je proslo, ponovo nadogradjujem vec zapocetu nit. Zaljubim se, ocarana se zacaram. Letim gde god mogu,... Popnem se i sakrijem pod tvojim trepavicama, pa opet poletim dole... . I ja placem. Stalni osmeh na licu nema veze sa osecanjima. Nisi znao? Pa ne smeju se samo srecni ljudi, smeju se i oni koji imaju malo manje srece.......Vec sam mislila da mi je i masta istrosena, kad ono, u dzepu, san ...TI!

Svaki dan, ja izadjem van sa osmehom na licu.. jer ja sam to sto jesam - zena koja nikada ne prestaje da se smeje..... Bez obzira na sve- vidim i u losem nesto dobro- a to je jedno iskustvo vise,spoznaju same sebe u okruzenju i ono sto ne zelim i sama biti.Cistoca srca i duse cita se na licu a ne u izgovorenim recima.

To je to kruzenje u prirodi...

..kada nesto zapocne, kad-tad i zavrsice se..ako sada nije, nekada ce,..vec..

Cudo jedno kako je sve izgledalo nestvarno. Sama prica da opet neka hemija je bila tu nakon toliko vremena izmedju nas..a opet nije imalo mogucnosti za sve,za svaku neostvarivu zelju. Nema veze,bice nekada.
I taj dan..pamticu vecno. Da,imam i tatt to je to zbog cega je to nesto posebno. Tatt sa visestrukim znacenjema;-) (barabo moja),i tebe opet pored sebe..
Ti stvarno jesi poseban-Muskarac za svaku zenu;-).hehe,slatko. Ali zato sto si i muskarac,i dzentlmen ,i dasa, i prijatelj, lepo vaspitan. I sve u jednom, (;Multipraktik.;-)
I bas takav meni veoma drag.
Zelim jos ponekad da budes moj ,da budem ponosna sto te znam, imam pored sebe, osetim na onaj nama dobro poznat nacin. Neko ko seca me se od samog pocetka, i da znam da tako  mislis o meni, da neko kao ti moze da kaze-"Da,da,..G..ly-nje da nema, treba je izmisliti." Nesto sto pamticu..uvek.

Ti si moj Byb, bio i ostao. I cuvacu te, ne brini, samo za sebe.

Lutka

Bilo je jace od mene...to razmisljanje...:-(

Ocigledno je da imamo taj neki da kazem problem u komunikaciji, razgovorima, kako i sta nakon svega, nakon ovakvih situacija, ...i zato sms ili mail, vidis, kod mene je neko resenje.

Ne znam sada sta da mislim o svemu.Danas sam tako zbunjena i lose  se osecam....
Jeste, Ja sam pogresila puno puta,jer bila sam iskrena, a to vidis nije uvek dobro.Samo sam htela da ti dam do znanja da mi TI znacis,  da mi je lepo samo sa tobom...drugacije. Da, mozda mi laska sto drugi se zanimaju, ostavila sam to iza sebe,ali tebi htela da dokazem da hocu samo tebe..i jeste se to potvrdilo.Ono moje VT♥ je nesto sasvim, savim drugacije.... u odnosu na to kako nego drugi to kaze ili oseca....

Ja jesam kriva, jesam, jer sam oduzela ti skoro svaku subotu ovog leta koju si mozda zeleo drugacije da iskoristis, kada god sam mogla JA ti si me ispostovao, tada sam bila sa tobom...i zelela te.Ti ipak navikao si malo drugacije, sam, i svoj, i svoje vreme da najbolje iskoristis.Svaka kafa koju smo pili, na nekom nasem mestu, draga mi je , slatka...(iako takva nije bila:-)) svaki izlazak jos sladji...potvrdjujem kako napisao si jednom prilikom, da treba i tako odrzati odnose, ...Da svaki film, klopa,lencarenje, raznorazne stvari o kojima smo pricali, zajedno radili , lepe su,...i taj odlazak na Kop,to mi je bilo tako mmmmmmmmm...kada pomenuo si prirodu, nas u nekom satoru, divno,....e sada kako to ostvariti, ako sve ovako je...

Da postoje ljudi,i veze,i avanture,i ljubavi koje traju i traju godinama...ako im je lepo, a meni je tako, a rekao si i ti isto,...i zasto to usporavati, ili hladiti takav odnos?? Kada mozemo da postojimo i da bude lepo.
Bojim se da necu znati u tome da se snadjem, ...da cu se izgubiti i kako doci do tebe posle...???

Ja trenutno nece drugog, ne zelim!
Ali...eto smiricu se, pa kako bude.

Ne mogu vishe!

Legla sam na ledja, siroko rasirivsi ruke, pokusavajuci da sto ravnomernije rasporedim mehur praznine u grudima. Vec si mi nedostajao, tupo, gotovo opipljivo, jedan otkinuti deo mene,..

Glava, udovi, prsti, pipci i kraci? Sve je to nekako spolja? Ovo vec fali iz sredine.

I suze se zacas raspu kao pokidana ogrlica. Po sobi. Po meni . Po citavom svetu. I ne mogu ih skupiti do jutra...nisam uspela...zao mi je...

Nas mesec!

Ako nocas krenes nekim putem ne znajuci kuda, pogledaj u mesec. Nasmesi mu se. Pomisli na mene u tim trenucima… I zadrzi me u mislima, bar minut-dva. Tek da osetim onu srecu koja se javlja u trenutku kada znas da nekome „hodas“ po mislima. Pozeli me kraj sebe… bar na tren… Ili, jednostavno, pozeli da zajedno gledamo mesec i cutimo… Eh, kako samo znamo da se „ispricamo“ cutanjem. Verujem da to niko ne ume bolje od nas.

Ako nocas odes negde gde me nema, gde cak nema ni mojih tragova, ni mirisa moga parfema, pozeli da me ljubis.I tu zelju ne bacaj olako. … Pogledaj u nebo...Potrazi i velikog, i malog medveda, potrazi velika i mala kola, a onda se zagledaj u mesec. 

Ako ti se nocas ucini da si izgubio nesto vazno, da ti nedostaje neki delic. Ti ipak nasmej se.... Posalji mi taj osmeh, neka mi ga donese neki najveci meda, jer veliki je, ipak premali za moje zelje.

Ako u ovoj noci bez kraja „prelistas“ neke  uspomene, ne poredi ih sa onim sto danas imas. Moze ti se uciniti da si nekada imao puno vise, pa ces biti nesretan, a opet, moze ti se uciniti da danas imas najvise na svetu, pa ces u toj sreci postati odvratno sebican i samoziv.

A da vise ne pisem to „ako“ na pocetku svakog reda? Mozda to „ako“ kvari lepotu svega? Mozda ispisujuci tu rec samoj sebi postavljam hiljadu glupih pitanja? Ali ako izbrisem to „ako“ necu te moci sacuvati u mislima, a ti u njima ces boraviti. Ipak cu pisati to „ako“ jer AKO te ova noc odvede do kraja.... izronices iz jezera mojih misli i naci pravi put… put ka sreci.

Pogledaj, mesec nam se osmehuje! :-)

One...moje♥

Hmmm... zensko-zenska prijateljstva, kako izgledaju jaka, trajna i dozivotna... Ali u sustini, prava zensko-zenska prijateljstva su retka... Uglavnom su to kratkotrajna i naizgled prava prijateljstva, a u stvari iza svega toga se krije ljubomora, zavist i prevara... Ovakva prijateljstva se brzo ostvaruju, naime dve ili vise devojaka nadju zajednicko interesovanje i budu nerazdvojne sve dok se to interesovanje ne promeni... Cim jedna od njih krene da se menja u bilo kom smislu, odmah nastaje zavist i ljubomora i to prijateljstvo puca... Nakon toga tvoja najbolja prijateljica ti postaje najbolji ne prijatelj, i dobija status bivsa najbolja prijateljica, a na tvoje mesto dolazi nova najbolja prijateljica... Naravno nisu bas sva prijateljstva takva, čast izuzetcima... Ima i onih pravih prijateljica koje su sa vama i u dobru i u zlu, pa cak i ako vas zivot razdvoji  po par godina kada se sastanete sa njima stvari ostaju nepromenjene... To su uglavnom prijateljice iz detinjstva, a postoji i jedno nepisano pravilo da vi i vasa prava prijateljica morate biti razlicite, sto razlicitije to je prijateljstvo bolje...

Mi , i ono nase, i samo nase!

Mozda ce ova prica biti kao sve ostale, eroticna i mozda malo sladunjava.
Za njega i mene…nesto posebno…dar za kraj prici o kralju i kraljici
uzivanja…Bili smo ljubavnici.. Ja u braku, on slobodan...Moj je bio uklopljen u
suprugov dugi niz godina, poput ruskih babuski, sav sazdan od supruznistva,
zatvoren u cauri domacinstva...fuj. A on.....…
E, on je ocekivao rutinsko tucanje, a uleteo u dramu. Ljubavnici se ne srecu negde na kraju, oni zive jedno u drugome od samog pocetka… Zaprepascenje zbog njegovih usana na mojim, proslo je kroz mene kao munja, paleci nesto u meni, nesto izvan svakog razuma, mocnije od bilo
kakve prosaptane neznosti. Znala sam da sam u nevolji. Osecala sam se kao da
padam kroz vazduh. Ipak, nije me plasilo. Umesto toga osecala sam kao da zelim
jos.

Nisam se secala kad smo se svukli. Seks se desio tako prirodno da je
izgledalo kao da smo ponovo rodjeni jedno drugom u narucju. Ljubili smo se
drugo, dok su mu ruke letele po mom telu, stiskajuci mi grudi, kukove, guzu…Jezikom me je milovao po vratu, spustajuci se do mojih gludi, lizao ih je i grickao strasno ispustajuci uzdahe
koji su me jos vise palili. Bradavice su mi se ukrutile pod njegovim jezikom i
dahom. Spustio se do stomaka i samo mali pomaci tog nestasnog jezika na mom
stomaku izazvao je nevidjene reakcije mom uspavanom telu. Izvijala sam se i
duboko disala, tiho stenjajuci…Spusta usne na moje usmine. Tad sam ispustila
prvi glasniji uzdah. Lagano je jezikom dodirivao moju r***, dok me je rukama
cvrsto drzao za guzove. Bila sam vlazna i vrela, a on je lizao moje sokove i
nadrazivao klitoris vrhom jezika, dok je prstima prelazio po mom anusu. Pocela
sam vrteti kukovima, a on je sve zesce lizao i nabijao svoj jezik u unutrasnjost
moje ruzicaste dubine, da bi pred sam orgazam polizao citavu .... Zelela sam ga u sebi, zelela sam da osetim njegovu tecnost kako se sliva medju mojim butinama…K**** mu je bio iznenadjujuce velik i lep, pulsirao je pod mojim prstima. Lagano i osecajno sam mu navlacila kozicu, povremenu prelazeci noktima po njegovim jajima. Zastenjala sam kad je prodro u mene. Slatko i mazno. Celo telo mi se grcilo od uzitka. Ulazio je lagano u mene, sa nekoliko kratkih uboda posle kojih
je sledio jedan duboki. Ruke mi je cvrsto drzao iznad glave, sto me je jos vise
palilo. Ubrzaovao je i sve jace je zabijao k**** u moju r***. Nismo dugoizdrzali. Orgazam je bio svirepo snazan…Ovo je bio pocetak nasih erotski dozivljaja. Uzivali smo u sitnim perverzijama i mastali o krupnijim...brzo ostvarivim ♥

Misli

Da,priznajem,to je bilo fenomenalno. Ta draga muska ruka,ti nezni vrhovi prstiju,koji umeju da miluju,da traze,da nadju…. Istovremeno je bezumno,grcevito,svojim usnama trazio moje,nalazio ih i gubio,dok je trazio nesto drugo,vrat ili uvo,ili je zudeo da mi daruje poljupce male i kratke,ali beskrajno nezne po celom licu. Osecala sam da mu se predajem. Bilo je to jedno mocno osecanje,kao nekakav dzinovski talas,koji sam gledala na obali mora,jednom,jedne jeseni. To nisu bili strast i zelja. To je nekakvo cudesno osecanje i potreba,da nestanem u njegovom zagrljaju,da se istopim. Tada sam znala da je on na vratnici nekakvog mog novog zivota… Ne,to nije bio bol,mada sam sigurna i da je bolelo. Osecala sam da sada upravo treba da se dogodi ono o cemu sam do sada samo mastala,sto sam poslednjih meseci sa interesovanjem pokusavala da dokucim. Gledala sam njegove prelepe oci,one su mi sve rekle,sve ono sto nije bilo izgovoreno….. Osecala sam njegov dah na svom licu,osecala njegove otkucaje srca na svom,i cinilo mi se,da sam se totalno ukocila,da sam nekakav drveni lutak,koji je njega cekao citavog zivota da ga ozivi. Ta suluda noc nije imala ni svoj pocetak,ni kraj. Sve sto je bilo posle,licilo je na snove u javi,na javu u snovima……

Epicentar Vasione

Da li postoji sudbina, ili mozda neka visa sila, ne znam...niti to bilo ko od nas ko ovo cita zna...Upoznala Coveka koji je okrenuo moj zivot za 360 stepeni. Stajala u masi i uzivala,u zvucima.... prosao je ON. Nakon par razmenjenih pogleda, oboje smo znali, da cemo zeljno iscekivati susret. I tako je sve pocelo...

Ususkanana u svoj brak, nimalo simpatican, ubedjeni da samo ostvareni na svakom planu i da nam se velike ljubavi vise ne mogu dogoditi..Nisam sujeverna, ali sam znala da nam se taj datum nije slucajno dogodio. Kako toga dana, tako sve do danas... Iskoristili smo sve blagodeti danasnje tehnologije, kako bi sto vise bili zajedno. x neprespavanih noci uz telefon i net. Da, znam da izgleda veoma rizicno, ali rizik je ok, sam adrenalin.. Ljubav koja nam se dogodila, prelazi sve granice.
Zasto vam sve ovo pricam, dragi moji?:) Zato sto ste upravo VI svet u kojem mi zivimo  paralelne zivote. Vi ste ti, pred kojim ne krijemo nasu nasu vezu, ljubav.. pred vama nema skrivanja, tu postojimo kao par, ostvareni smo. Zaljubljen covek to osecanje zeli da podeli sa celim svetom, a taj svet ste nam smo vi. Kao i u relanom zivotu, ima onih koji nam zavide, onih, kojima smo simpaticni, pa cak i onih koji nas vole i podrzavaju. Postojali su neki, koji su hteli da nas rasture, ne verujuci u intezitet nase ljubavi. Ti momenti su bili jako...ne znam kako bih to nazvala...., za oboje. Ali eto, verovali ili ne, mi smo im danas zahvalni. Dokazali su nam, koliko smo jaki, koliko sa iskreno volimo, da opstajemo, da smo neraskidivi....
Mnogo puta smo pomislili " od ovog jace ne moze", nasa ljubav je postigla svoj limit. A onda se probudimo i pomislim, sigurna sam i on.. " Boze, koliko me danas trese...mislio/la sam, da te ne mogu vise voleti... TI SI MOJ ZIVOT, sve drugo oko mene je laz"..
Tesko je ziveti sa tim, da se takva ljubav ne moze izvesti do kraja.. I kada smo pomislili da necemo uspeti da se uskladimo i konacno vidimo, dogodilo se...TRAS!!!  Neopisivo je. Ne pronalazim prave reci kojima bih mogla opisati te trenutke. Uostalom, ne bih ni smela pisati o tome, jer to je nesto nase..:) Evo i sada mi ruka trese, kada mi sve to prolazi ponovo kroz glavu...Znate, to su trenuci kada vam stane zivot..ceo svet oko vas..Mi u snaznom zagrljaju, epicentar vasione... I nismo nesretni sto smo ponovo tu gde jesmo, jer se svaki dan ponovo radujemo tim nasim momentima, u kojima zelimo da zaustavimo vreme.
.... zivote moj, sto si mi pokazao sta je to "ono pravo". Volecu te dok postojim,...

LADYBlue

sivo

Imam ja dane..koji lice na neuspele rasprodaje, neuspesnih kreacija, netaletnovane snajderke, koja jos uvek misli da ce postati modni kreator..Imam dane, nalik na pokisle frizure, nezadovoljnih devojaka...koje  uvek  kasne na tudje svadbe..Imam dane..kad mi nepaznjom, veciti lopovi pokradu sve drage suvenire sa mojih unutrasnjih putovanja...

Tih dana sam ruzno gola, i postidjena...

Tih dana spustim roletne, da mi ni vetar nepaznjom ne pomeri kosu vezanu u cvor nemoci..

Tad  samo cutim, jer ne znam zasto u mom kalendaru, uvek kad dodje prolece..jesen ne zeli da ode...Otima se , kao razmazeno dete...duri se kao kasni oktobar...i posivi sve jednim ledenim dahom nadolazece zime duboko iz mene...

Ne znam ..cemu mi sluze ti dani..ali u njima sam ranjva i mala..u nijima nema borbe ni nade...samo neko tiho prepustanje, koje ne boli...Mozda se ti dani neka dijagnoza...Mozda se zovu predaja.Ili tisina.

Kako god...imam te dane..cutljive, mrzovoljne, kad nista nije na svom mestu, kad ne zelim da delim, kad necu da kukam.Ne pevusim da ih ne probudim.Ne bojim ih, jer obojeni lice na smesnu klimaktericnu zenu, koja ne shvata da je njeno shvatanje mode smesno...Ne tesim ih jer  nece suzu pustiti , tako baksuzasti...Al oni ne odlaze...

Sad znam.I to sam ja.Slika slikana sivom bojom na sivoj pozadini..

Razocarana...JA

..Puno puta u zivotu  je bila razocarana. Nekada su to znale da budu sasvim male i obicne stvari. Ono pravo razocarenje, razocarenje u ljude je otkrila u poznim godinama...  Sta je to što navodi ljude da svojim postupcima i delima razocaraju druge ? Da li je u pitanju egomanija ili nesto šsto covek ustvari nesvesno uradi, a posle kad ukapira sta je uradio kao po nekom nepisanom pravilu bude kasno. Najgore je kad otvoris dusu totalnom strancu u zivotu, pa te kasnije zestoko povredi. Ta rana gotovo nikada ne zarasta. Dodje tako trenutak kada pomislis da ti je neko veci brat od pravoga brata, veca sestra od prave sestre i dok se okrenes nož ti je vec do balcaka u ledjima. Cesto ni ne znaS kada Ce se to desiti, pa samim tim sve biva daleko ozbiljnije. 
Uletela je u celu pricu sasvim nevino, kao neko dete koga namamljujes cokoladom u mracnu pecinu. Bezvezni razgovori su se pretvorili u nesto sasvim drugacije. Nesto za šta ni sama nije verovala da postoji. Vreme je odmicalo i postajala je sve otvorenija za drugu stranu. ...do samog kraja....

Celoga zivota je volela kada neko bespomoćno laje. Uvek je znala da obezbedi dobru odstupnicu iza sebe pa je tako uradila i sada. Uvek je bilo sto ljudi sto cudi. Od toga se nazalost ne moze pobeci. Tuzno je da kada jednom izgubis poverenje u nekoga, onda svi ostali redom ispastaju zbog toga. Skrpice se kao i mnogo puta do sada. Ono sto me najvise tesi je cinjenica da sam i posle svega ostala ono sto sam bila uvek – jedna obicna zena zarobljena u vremenu kome definitivno ne pripada.

Nedostajes mi...

Nedostajes Mi

i kada mislim na nekog uvek pomislim na tebe
prazninu moje duse tada ispuni mir
i kada gledam u tebe vidim samo sebe
u svakom pokretu tvom neuobicajenom

nedostajes mi
nedostajes

i kada zivim zivot ja zivim ga zbog tebe
i taj zivot sa tobom mene ispuni
i kada mislim na nekog uvek pomislim na tebe
gde god da krenem u mojim mislima si

nedostajes mi
nedostajes

i kada gazi me zivot
mislicu na tebe
i kada odem daleko
mislicu na tebe

  Nedostajes..ponovo..nije to nikakav novi osecaj..Nego isti stari,dobro poznati..vec urastao pod kozu..postao nacin na koji disem..Uvek je ista bol..ista teskoba i isto ludilo..Nepravedno je znam i to..da te svaki put nedostajem..kradem od drugih..ali to je moje jedino pravo,moja istina i moj Zivot..u kome eto samo ti nedostajes..B.

..i opet JA

Sedim sama u sobi. Ne palim svetlo, jer se bojim da ce ono pokvariti drustveni mir. Skrivena negde u kutku svojih zelja,po ko zna koji put pokusavam zaboraviti tebe i nastaviti sama ziveti.Tako sam znala da je nemoguce traziti zivot u svemiru,vodu u kamenu, a ja, ja sam trazila *zivot u tebi*.Ta zelja prema tebi uvukla se u mene tiho i neprimetno, kao sunce kada se ujutru uvlaci kroz prozore moje sobe i osvetljava sve predmete.Ne znam zasto sam te jeseni,medju svim ljudi, vidjela samo tebe. Ne znam zasto su nam se profili sreli,zasto mi je telo zadrhtalo kad te do tada nisam ni poznavala. Nije trebalo dugo vremena da dodjes do mene i kazes mi najljepse reci na svetu, najlepsim glasom na svetu. Po prvi put sam zelela zaustaviti vreme. Zelela sam da vecno ostanem s tobom. Na nasem mestu,onako kako mi to znamo... Dosao si i otisao. Sta si mi ostavio? .Iako si sada tu gde jesi.......... znas da  *mislim* ma gde god bio. I zato ...... nemoj reci da nam nije bilo lepo.Sve bi bilo dobro samo da si ti hteo. Ali vreme cini svoje. Da,to znam.Samo ne znam da cu te ikada moci zaboraviti. U mom srcu,u mojim mislima ostat ces ti, samo ti......* 

Ponosna

I zalim, duboko zalim... Bio si jedan jedini koji me je uspeo promeniti i umesto da nadjem sebe u tebi ja sam se izgubila,bila sam neka NOVA JA,neka slaba, lomljiva ne bas ponosna, popustljiva, izgubljena... A to nikako nisu osobine koje su me nekada opisivale.Vracam se sebi i ne dam vise nikome nikada da uradi ono sto si ti... Ja sam - JA!!! Jaka, snazna, cvrsto stojim na nogama i ponosna sto sam PONOSNA...

...is magic

Zaljubila sam se? Ne mogu to bas nazvati nekim zaljubljivanjem, vise je to bolest, neka opsesija. Naime, svake godine se ja barem jednom zaljubim u neku poznatu licnost. Saznam sve o njima sto je dostupno na Internetu, njihove uloge proucim, muziku detaljno prostudiram itd. I onda dolazi trenutak kada iz tih osoba izdvajam ono sto je sjajno i pravim nekog imaginarnog muza za sebe, sto je bolesno.

Da, u ovom periodu se ponasam kao siparica, kao tinejdzerka kojoj su se tek izbacile bubuljice, a ubila bi za koncert .... To je mnogo lose...

Uglavnom, da vec kazem na koga sada balavim, najblaze receno.
Moram da priznam, onda sam videla tog lika, ogromnog tipa koji se poprilicno dobro bori za svoje mesto pod suncem.

Ovo je prvi put da nisam vadila delice, nego sam napravila simbiozu.
Volim muskarce koji su visoki, kojima se vidi radost u ocima, i koji imaju lepa usta. Takodje, Treba da bude opusten, a i da se trudi, da ima san za koji zivi, da se bori za ono sto voli da radi. Trebalo bi da ima neka malo neobicnija interesovanja i da ga ni u jednom trenutku nije sramota njegovih detinjastih ideja.

Moze da se bavi sportom, mens sana in corpore sano. Treba da bude pametan i duhovit. Duhovit da zna da isprica vic(onaj sa rudarima iz Trepce, hahaha), nego, da se u datom trenutku moze pozvati na neku recenicu, napraviti sarkasticnu opasku ili interesantan osvrt. Treba da voli svim srcem. I da grli. I ljubi, naravno. Treba da bude savrsen, ocigledno. I previse idealistican...

Trunka ljudskosti

Nekada ushiceni i razdragani prevazilazimo sve probleme i nedace sa kojima se susrecemo, nekada bauljamo kao u bunilu i prolazimo dalje posrcuci i diuci se ili se prosto samo odbijamo od brda problema i postepeno napredujemo ka izlazu sa ovoga sveta. Naravno, toga nismo svesni jer da jesmo sve ono što problemom smatramo nestalo bi istog trena.

Bivamo povredjeni licno, medjutim ponekad jos vise zaboli kada primetimo da su povredjeni oni oko nas. Svesni smo mi svojih mana, dobro su nam poznate, i itekako znamo da nismo savrseni, jer smo mnogo puta platili cenu svojih zabluda.

Tesko je navesti teze trenutke u zivotu od onih u kojima se razocaravamo u ljude. U tim trenucima svet se rusi, osećamo se povredjeno, izdano, osramoceno. Tuga, bol, razocarenje... praznina, cini se da traju beskonacno, ali ipak se dizemo. U pocetku sami sebi jasno i izricito kazemo to se meni vise neće dogoditi! Pokušavamo izvući pouku, zalečiti rane, ali i zaboraviti. Izgleda da uspevamo samo u posljednjem. Jer kako bi drugacije objasnili cinjenicu da i nakon svega opet verujemo u ljude? Opet, i opet, i uvek iznova verujemo.

Razocaravamo i povredjujemo ali i bivamo razocarani i povredjeni.

Izgleda da u dubini duse znamo da smo okrenuti jedni prema drugima, i da samo ako smo zajedno sa drugima nase postojanje i delovanje ima smisla. Svesni smo ocigledno i surovosti sveta u kome zivimo, pa cinjenicu da vredjamo druge pravdamo svescu da i sami bivamo povredjeni.

Po nekad se cini da sopstveni zivot provodimo kreirajuci prepreke za druge i preskacuci prepreke koje su za nas kreirali. Cinjenica da smo u 21. veku do te mere ubrzali sopstveni zivot da imamo osecaj da vreme leti je jos vise istakla apsurd da se u jednom trenu divimo ili ponosimo nekom osobom, a vec u sledecem smo duboko povredjeni od iste ili razocarani. Ostaje pitanje koliko puta moramo biti povredjeni i razocarani da bi promenili sebe i prestali da to isto cinimo drugima? Ili cemo i dalje besomučno i bezuspesno pokusavati da menjamo druge.

Da li je moguce da cemo pre svi pojedinacno izgubiti veru u ljude, nego sto cemo pokusati promeniti sebe? Ukoliko do toga zaista ddje, i izgubimo veru jedni u druge to mzžda nece biti kraj za covecanstvo ali za onu preostalu trunku ljudskosti, nazalost hoce.