Ej mala
cujes li ovo sto kazem.Tebe nikad ne bih smela ni mogla da lazem, u oci
kad me pogledas, ti znas sta je u meni, znas kada sam srecna,ali sam cesce
tuzna, znas da mi obrises sva ona secanja ruzna, kada sam patila od
depresije, stidljivosti,samo jednim osmehom ozivish moje srce i snove.Uz
tebe uvek predjem neke prepreke nove,kad sam u bedaku,a telefon
zvoni, ja znam ko me zove.Hvala za sve nade i savete koje mi dajes, hvala
sto nikada za mene neces da stajes, boris se i kada su me drugi napustili
ti nisi ipak pala, uvek si uz mene ostala i zato jednostavno ti hvala...i
znam da shvatas, ti si moj andjeo koji je uz mene, ti si tu kada sam na
dnu i kada mi na bolje krene ,zauvek i oduvek uz mene si bila,da imam
neku moc samo bih ti poklonila krila...ti si samo moja dobra vila sto
uvek ce biti tu, ti si ona sto je heroina u mom najgorem snu...Trpela si
me i kada sam bila prava budala,a imala samo tebe da me slusas,da
razumes moje bubice,ti si bila tu,zagrlila me jako,stegla chvrsto i
rekla da se ne dam,a sad kada ocima svojim gledam,shvatam da si jedina
iskrena,koja nikad ne bi izdala i zato najvece hvala,ali ja ne znam gde
bih da te nemam kao moju sestru,ja bih samo stajala u mestu jer kad se
izgubimti mi pokazes put da se vratim,pokazes mi tragove da te napred
pratim.I kada sam bila slaba ti si bila jaka za dvoje,da mogu veruj dala
bih ti sve svoje..e uvek bicu uz tebe, da ti se oduzimja dacu sve od sebe
i hvala ti sto me cuvas,hvala ti shto brises svaku moju manu, a imam ih
mnogo,svesna sam da sam nekad visoko od tlaali uz tebe sam druga
osoba,samo ti znas moje pravo JA...andjele moj mali zauvek ti hvala! ali
si ti tu...i to malo snage, ovako znaci jako mnogo,bas budi, krepi...budi
uvek tu...ne bih volela da osecas zimu,jer ni ja je ne osetim vise...i
cekam prolece...i lasta ce doleteti...
