Misli

Da,priznajem,to je bilo fenomenalno. Ta draga muska ruka,ti nezni vrhovi prstiju,koji umeju da miluju,da traze,da nadju…. Istovremeno je bezumno,grcevito,svojim usnama trazio moje,nalazio ih i gubio,dok je trazio nesto drugo,vrat ili uvo,ili je zudeo da mi daruje poljupce male i kratke,ali beskrajno nezne po celom licu. Osecala sam da mu se predajem. Bilo je to jedno mocno osecanje,kao nekakav dzinovski talas,koji sam gledala na obali mora,jednom,jedne jeseni. To nisu bili strast i zelja. To je nekakvo cudesno osecanje i potreba,da nestanem u njegovom zagrljaju,da se istopim. Tada sam znala da je on na vratnici nekakvog mog novog zivota… Ne,to nije bio bol,mada sam sigurna i da je bolelo. Osecala sam da sada upravo treba da se dogodi ono o cemu sam do sada samo mastala,sto sam poslednjih meseci sa interesovanjem pokusavala da dokucim. Gledala sam njegove prelepe oci,one su mi sve rekle,sve ono sto nije bilo izgovoreno….. Osecala sam njegov dah na svom licu,osecala njegove otkucaje srca na svom,i cinilo mi se,da sam se totalno ukocila,da sam nekakav drveni lutak,koji je njega cekao citavog zivota da ga ozivi. Ta suluda noc nije imala ni svoj pocetak,ni kraj. Sve sto je bilo posle,licilo je na snove u javi,na javu u snovima……

Epicentar Vasione

Da li postoji sudbina, ili mozda neka visa sila, ne znam...niti to bilo ko od nas ko ovo cita zna...Upoznala Coveka koji je okrenuo moj zivot za 360 stepeni. Stajala u masi i uzivala,u zvucima.... prosao je ON. Nakon par razmenjenih pogleda, oboje smo znali, da cemo zeljno iscekivati susret. I tako je sve pocelo...

Ususkanana u svoj brak, nimalo simpatican, ubedjeni da samo ostvareni na svakom planu i da nam se velike ljubavi vise ne mogu dogoditi..Nisam sujeverna, ali sam znala da nam se taj datum nije slucajno dogodio. Kako toga dana, tako sve do danas... Iskoristili smo sve blagodeti danasnje tehnologije, kako bi sto vise bili zajedno. x neprespavanih noci uz telefon i net. Da, znam da izgleda veoma rizicno, ali rizik je ok, sam adrenalin.. Ljubav koja nam se dogodila, prelazi sve granice.
Zasto vam sve ovo pricam, dragi moji?:) Zato sto ste upravo VI svet u kojem mi zivimo  paralelne zivote. Vi ste ti, pred kojim ne krijemo nasu nasu vezu, ljubav.. pred vama nema skrivanja, tu postojimo kao par, ostvareni smo. Zaljubljen covek to osecanje zeli da podeli sa celim svetom, a taj svet ste nam smo vi. Kao i u relanom zivotu, ima onih koji nam zavide, onih, kojima smo simpaticni, pa cak i onih koji nas vole i podrzavaju. Postojali su neki, koji su hteli da nas rasture, ne verujuci u intezitet nase ljubavi. Ti momenti su bili jako...ne znam kako bih to nazvala...., za oboje. Ali eto, verovali ili ne, mi smo im danas zahvalni. Dokazali su nam, koliko smo jaki, koliko sa iskreno volimo, da opstajemo, da smo neraskidivi....
Mnogo puta smo pomislili " od ovog jace ne moze", nasa ljubav je postigla svoj limit. A onda se probudimo i pomislim, sigurna sam i on.. " Boze, koliko me danas trese...mislio/la sam, da te ne mogu vise voleti... TI SI MOJ ZIVOT, sve drugo oko mene je laz"..
Tesko je ziveti sa tim, da se takva ljubav ne moze izvesti do kraja.. I kada smo pomislili da necemo uspeti da se uskladimo i konacno vidimo, dogodilo se...TRAS!!!  Neopisivo je. Ne pronalazim prave reci kojima bih mogla opisati te trenutke. Uostalom, ne bih ni smela pisati o tome, jer to je nesto nase..:) Evo i sada mi ruka trese, kada mi sve to prolazi ponovo kroz glavu...Znate, to su trenuci kada vam stane zivot..ceo svet oko vas..Mi u snaznom zagrljaju, epicentar vasione... I nismo nesretni sto smo ponovo tu gde jesmo, jer se svaki dan ponovo radujemo tim nasim momentima, u kojima zelimo da zaustavimo vreme.
.... zivote moj, sto si mi pokazao sta je to "ono pravo". Volecu te dok postojim,...

LADYBlue