Razocarana...JA

..Puno puta u zivotu  je bila razocarana. Nekada su to znale da budu sasvim male i obicne stvari. Ono pravo razocarenje, razocarenje u ljude je otkrila u poznim godinama...  Sta je to što navodi ljude da svojim postupcima i delima razocaraju druge ? Da li je u pitanju egomanija ili nesto šsto covek ustvari nesvesno uradi, a posle kad ukapira sta je uradio kao po nekom nepisanom pravilu bude kasno. Najgore je kad otvoris dusu totalnom strancu u zivotu, pa te kasnije zestoko povredi. Ta rana gotovo nikada ne zarasta. Dodje tako trenutak kada pomislis da ti je neko veci brat od pravoga brata, veca sestra od prave sestre i dok se okrenes nož ti je vec do balcaka u ledjima. Cesto ni ne znaS kada Ce se to desiti, pa samim tim sve biva daleko ozbiljnije. 
Uletela je u celu pricu sasvim nevino, kao neko dete koga namamljujes cokoladom u mracnu pecinu. Bezvezni razgovori su se pretvorili u nesto sasvim drugacije. Nesto za šta ni sama nije verovala da postoji. Vreme je odmicalo i postajala je sve otvorenija za drugu stranu. ...do samog kraja....

Celoga zivota je volela kada neko bespomoćno laje. Uvek je znala da obezbedi dobru odstupnicu iza sebe pa je tako uradila i sada. Uvek je bilo sto ljudi sto cudi. Od toga se nazalost ne moze pobeci. Tuzno je da kada jednom izgubis poverenje u nekoga, onda svi ostali redom ispastaju zbog toga. Skrpice se kao i mnogo puta do sada. Ono sto me najvise tesi je cinjenica da sam i posle svega ostala ono sto sam bila uvek – jedna obicna zena zarobljena u vremenu kome definitivno ne pripada.

Nedostajes mi...

Nedostajes Mi

i kada mislim na nekog uvek pomislim na tebe
prazninu moje duse tada ispuni mir
i kada gledam u tebe vidim samo sebe
u svakom pokretu tvom neuobicajenom

nedostajes mi
nedostajes

i kada zivim zivot ja zivim ga zbog tebe
i taj zivot sa tobom mene ispuni
i kada mislim na nekog uvek pomislim na tebe
gde god da krenem u mojim mislima si

nedostajes mi
nedostajes

i kada gazi me zivot
mislicu na tebe
i kada odem daleko
mislicu na tebe

  Nedostajes..ponovo..nije to nikakav novi osecaj..Nego isti stari,dobro poznati..vec urastao pod kozu..postao nacin na koji disem..Uvek je ista bol..ista teskoba i isto ludilo..Nepravedno je znam i to..da te svaki put nedostajem..kradem od drugih..ali to je moje jedino pravo,moja istina i moj Zivot..u kome eto samo ti nedostajes..B.

..i opet JA

Sedim sama u sobi. Ne palim svetlo, jer se bojim da ce ono pokvariti drustveni mir. Skrivena negde u kutku svojih zelja,po ko zna koji put pokusavam zaboraviti tebe i nastaviti sama ziveti.Tako sam znala da je nemoguce traziti zivot u svemiru,vodu u kamenu, a ja, ja sam trazila *zivot u tebi*.Ta zelja prema tebi uvukla se u mene tiho i neprimetno, kao sunce kada se ujutru uvlaci kroz prozore moje sobe i osvetljava sve predmete.Ne znam zasto sam te jeseni,medju svim ljudi, vidjela samo tebe. Ne znam zasto su nam se profili sreli,zasto mi je telo zadrhtalo kad te do tada nisam ni poznavala. Nije trebalo dugo vremena da dodjes do mene i kazes mi najljepse reci na svetu, najlepsim glasom na svetu. Po prvi put sam zelela zaustaviti vreme. Zelela sam da vecno ostanem s tobom. Na nasem mestu,onako kako mi to znamo... Dosao si i otisao. Sta si mi ostavio? .Iako si sada tu gde jesi.......... znas da  *mislim* ma gde god bio. I zato ...... nemoj reci da nam nije bilo lepo.Sve bi bilo dobro samo da si ti hteo. Ali vreme cini svoje. Da,to znam.Samo ne znam da cu te ikada moci zaboraviti. U mom srcu,u mojim mislima ostat ces ti, samo ti......* 

Ponosna

I zalim, duboko zalim... Bio si jedan jedini koji me je uspeo promeniti i umesto da nadjem sebe u tebi ja sam se izgubila,bila sam neka NOVA JA,neka slaba, lomljiva ne bas ponosna, popustljiva, izgubljena... A to nikako nisu osobine koje su me nekada opisivale.Vracam se sebi i ne dam vise nikome nikada da uradi ono sto si ti... Ja sam - JA!!! Jaka, snazna, cvrsto stojim na nogama i ponosna sto sam PONOSNA...