Lutka

Bilo je jace od mene...to razmisljanje...:-(

Ocigledno je da imamo taj neki da kazem problem u komunikaciji, razgovorima, kako i sta nakon svega, nakon ovakvih situacija, ...i zato sms ili mail, vidis, kod mene je neko resenje.

Ne znam sada sta da mislim o svemu.Danas sam tako zbunjena i lose  se osecam....
Jeste, Ja sam pogresila puno puta,jer bila sam iskrena, a to vidis nije uvek dobro.Samo sam htela da ti dam do znanja da mi TI znacis,  da mi je lepo samo sa tobom...drugacije. Da, mozda mi laska sto drugi se zanimaju, ostavila sam to iza sebe,ali tebi htela da dokazem da hocu samo tebe..i jeste se to potvrdilo.Ono moje VT♥ je nesto sasvim, savim drugacije.... u odnosu na to kako nego drugi to kaze ili oseca....

Ja jesam kriva, jesam, jer sam oduzela ti skoro svaku subotu ovog leta koju si mozda zeleo drugacije da iskoristis, kada god sam mogla JA ti si me ispostovao, tada sam bila sa tobom...i zelela te.Ti ipak navikao si malo drugacije, sam, i svoj, i svoje vreme da najbolje iskoristis.Svaka kafa koju smo pili, na nekom nasem mestu, draga mi je , slatka...(iako takva nije bila:-)) svaki izlazak jos sladji...potvrdjujem kako napisao si jednom prilikom, da treba i tako odrzati odnose, ...Da svaki film, klopa,lencarenje, raznorazne stvari o kojima smo pricali, zajedno radili , lepe su,...i taj odlazak na Kop,to mi je bilo tako mmmmmmmmm...kada pomenuo si prirodu, nas u nekom satoru, divno,....e sada kako to ostvariti, ako sve ovako je...

Da postoje ljudi,i veze,i avanture,i ljubavi koje traju i traju godinama...ako im je lepo, a meni je tako, a rekao si i ti isto,...i zasto to usporavati, ili hladiti takav odnos?? Kada mozemo da postojimo i da bude lepo.
Bojim se da necu znati u tome da se snadjem, ...da cu se izgubiti i kako doci do tebe posle...???

Ja trenutno nece drugog, ne zelim!
Ali...eto smiricu se, pa kako bude.

Ne mogu vishe!

Legla sam na ledja, siroko rasirivsi ruke, pokusavajuci da sto ravnomernije rasporedim mehur praznine u grudima. Vec si mi nedostajao, tupo, gotovo opipljivo, jedan otkinuti deo mene,..

Glava, udovi, prsti, pipci i kraci? Sve je to nekako spolja? Ovo vec fali iz sredine.

I suze se zacas raspu kao pokidana ogrlica. Po sobi. Po meni . Po citavom svetu. I ne mogu ih skupiti do jutra...nisam uspela...zao mi je...

Nas mesec!

Ako nocas krenes nekim putem ne znajuci kuda, pogledaj u mesec. Nasmesi mu se. Pomisli na mene u tim trenucima… I zadrzi me u mislima, bar minut-dva. Tek da osetim onu srecu koja se javlja u trenutku kada znas da nekome „hodas“ po mislima. Pozeli me kraj sebe… bar na tren… Ili, jednostavno, pozeli da zajedno gledamo mesec i cutimo… Eh, kako samo znamo da se „ispricamo“ cutanjem. Verujem da to niko ne ume bolje od nas.

Ako nocas odes negde gde me nema, gde cak nema ni mojih tragova, ni mirisa moga parfema, pozeli da me ljubis.I tu zelju ne bacaj olako. … Pogledaj u nebo...Potrazi i velikog, i malog medveda, potrazi velika i mala kola, a onda se zagledaj u mesec. 

Ako ti se nocas ucini da si izgubio nesto vazno, da ti nedostaje neki delic. Ti ipak nasmej se.... Posalji mi taj osmeh, neka mi ga donese neki najveci meda, jer veliki je, ipak premali za moje zelje.

Ako u ovoj noci bez kraja „prelistas“ neke  uspomene, ne poredi ih sa onim sto danas imas. Moze ti se uciniti da si nekada imao puno vise, pa ces biti nesretan, a opet, moze ti se uciniti da danas imas najvise na svetu, pa ces u toj sreci postati odvratno sebican i samoziv.

A da vise ne pisem to „ako“ na pocetku svakog reda? Mozda to „ako“ kvari lepotu svega? Mozda ispisujuci tu rec samoj sebi postavljam hiljadu glupih pitanja? Ali ako izbrisem to „ako“ necu te moci sacuvati u mislima, a ti u njima ces boraviti. Ipak cu pisati to „ako“ jer AKO te ova noc odvede do kraja.... izronices iz jezera mojih misli i naci pravi put… put ka sreci.

Pogledaj, mesec nam se osmehuje! :-)

One...moje♥

Hmmm... zensko-zenska prijateljstva, kako izgledaju jaka, trajna i dozivotna... Ali u sustini, prava zensko-zenska prijateljstva su retka... Uglavnom su to kratkotrajna i naizgled prava prijateljstva, a u stvari iza svega toga se krije ljubomora, zavist i prevara... Ovakva prijateljstva se brzo ostvaruju, naime dve ili vise devojaka nadju zajednicko interesovanje i budu nerazdvojne sve dok se to interesovanje ne promeni... Cim jedna od njih krene da se menja u bilo kom smislu, odmah nastaje zavist i ljubomora i to prijateljstvo puca... Nakon toga tvoja najbolja prijateljica ti postaje najbolji ne prijatelj, i dobija status bivsa najbolja prijateljica, a na tvoje mesto dolazi nova najbolja prijateljica... Naravno nisu bas sva prijateljstva takva, čast izuzetcima... Ima i onih pravih prijateljica koje su sa vama i u dobru i u zlu, pa cak i ako vas zivot razdvoji  po par godina kada se sastanete sa njima stvari ostaju nepromenjene... To su uglavnom prijateljice iz detinjstva, a postoji i jedno nepisano pravilo da vi i vasa prava prijateljica morate biti razlicite, sto razlicitije to je prijateljstvo bolje...

Mi , i ono nase, i samo nase!

Mozda ce ova prica biti kao sve ostale, eroticna i mozda malo sladunjava.
Za njega i mene…nesto posebno…dar za kraj prici o kralju i kraljici
uzivanja…Bili smo ljubavnici.. Ja u braku, on slobodan...Moj je bio uklopljen u
suprugov dugi niz godina, poput ruskih babuski, sav sazdan od supruznistva,
zatvoren u cauri domacinstva...fuj. A on.....…
E, on je ocekivao rutinsko tucanje, a uleteo u dramu. Ljubavnici se ne srecu negde na kraju, oni zive jedno u drugome od samog pocetka… Zaprepascenje zbog njegovih usana na mojim, proslo je kroz mene kao munja, paleci nesto u meni, nesto izvan svakog razuma, mocnije od bilo
kakve prosaptane neznosti. Znala sam da sam u nevolji. Osecala sam se kao da
padam kroz vazduh. Ipak, nije me plasilo. Umesto toga osecala sam kao da zelim
jos.

Nisam se secala kad smo se svukli. Seks se desio tako prirodno da je
izgledalo kao da smo ponovo rodjeni jedno drugom u narucju. Ljubili smo se
drugo, dok su mu ruke letele po mom telu, stiskajuci mi grudi, kukove, guzu…Jezikom me je milovao po vratu, spustajuci se do mojih gludi, lizao ih je i grickao strasno ispustajuci uzdahe
koji su me jos vise palili. Bradavice su mi se ukrutile pod njegovim jezikom i
dahom. Spustio se do stomaka i samo mali pomaci tog nestasnog jezika na mom
stomaku izazvao je nevidjene reakcije mom uspavanom telu. Izvijala sam se i
duboko disala, tiho stenjajuci…Spusta usne na moje usmine. Tad sam ispustila
prvi glasniji uzdah. Lagano je jezikom dodirivao moju r***, dok me je rukama
cvrsto drzao za guzove. Bila sam vlazna i vrela, a on je lizao moje sokove i
nadrazivao klitoris vrhom jezika, dok je prstima prelazio po mom anusu. Pocela
sam vrteti kukovima, a on je sve zesce lizao i nabijao svoj jezik u unutrasnjost
moje ruzicaste dubine, da bi pred sam orgazam polizao citavu .... Zelela sam ga u sebi, zelela sam da osetim njegovu tecnost kako se sliva medju mojim butinama…K**** mu je bio iznenadjujuce velik i lep, pulsirao je pod mojim prstima. Lagano i osecajno sam mu navlacila kozicu, povremenu prelazeci noktima po njegovim jajima. Zastenjala sam kad je prodro u mene. Slatko i mazno. Celo telo mi se grcilo od uzitka. Ulazio je lagano u mene, sa nekoliko kratkih uboda posle kojih
je sledio jedan duboki. Ruke mi je cvrsto drzao iznad glave, sto me je jos vise
palilo. Ubrzaovao je i sve jace je zabijao k**** u moju r***. Nismo dugoizdrzali. Orgazam je bio svirepo snazan…Ovo je bio pocetak nasih erotski dozivljaja. Uzivali smo u sitnim perverzijama i mastali o krupnijim...brzo ostvarivim ♥

Misli

Da,priznajem,to je bilo fenomenalno. Ta draga muska ruka,ti nezni vrhovi prstiju,koji umeju da miluju,da traze,da nadju…. Istovremeno je bezumno,grcevito,svojim usnama trazio moje,nalazio ih i gubio,dok je trazio nesto drugo,vrat ili uvo,ili je zudeo da mi daruje poljupce male i kratke,ali beskrajno nezne po celom licu. Osecala sam da mu se predajem. Bilo je to jedno mocno osecanje,kao nekakav dzinovski talas,koji sam gledala na obali mora,jednom,jedne jeseni. To nisu bili strast i zelja. To je nekakvo cudesno osecanje i potreba,da nestanem u njegovom zagrljaju,da se istopim. Tada sam znala da je on na vratnici nekakvog mog novog zivota… Ne,to nije bio bol,mada sam sigurna i da je bolelo. Osecala sam da sada upravo treba da se dogodi ono o cemu sam do sada samo mastala,sto sam poslednjih meseci sa interesovanjem pokusavala da dokucim. Gledala sam njegove prelepe oci,one su mi sve rekle,sve ono sto nije bilo izgovoreno….. Osecala sam njegov dah na svom licu,osecala njegove otkucaje srca na svom,i cinilo mi se,da sam se totalno ukocila,da sam nekakav drveni lutak,koji je njega cekao citavog zivota da ga ozivi. Ta suluda noc nije imala ni svoj pocetak,ni kraj. Sve sto je bilo posle,licilo je na snove u javi,na javu u snovima……

Epicentar Vasione

Da li postoji sudbina, ili mozda neka visa sila, ne znam...niti to bilo ko od nas ko ovo cita zna...Upoznala Coveka koji je okrenuo moj zivot za 360 stepeni. Stajala u masi i uzivala,u zvucima.... prosao je ON. Nakon par razmenjenih pogleda, oboje smo znali, da cemo zeljno iscekivati susret. I tako je sve pocelo...

Ususkanana u svoj brak, nimalo simpatican, ubedjeni da samo ostvareni na svakom planu i da nam se velike ljubavi vise ne mogu dogoditi..Nisam sujeverna, ali sam znala da nam se taj datum nije slucajno dogodio. Kako toga dana, tako sve do danas... Iskoristili smo sve blagodeti danasnje tehnologije, kako bi sto vise bili zajedno. x neprespavanih noci uz telefon i net. Da, znam da izgleda veoma rizicno, ali rizik je ok, sam adrenalin.. Ljubav koja nam se dogodila, prelazi sve granice.
Zasto vam sve ovo pricam, dragi moji?:) Zato sto ste upravo VI svet u kojem mi zivimo  paralelne zivote. Vi ste ti, pred kojim ne krijemo nasu nasu vezu, ljubav.. pred vama nema skrivanja, tu postojimo kao par, ostvareni smo. Zaljubljen covek to osecanje zeli da podeli sa celim svetom, a taj svet ste nam smo vi. Kao i u relanom zivotu, ima onih koji nam zavide, onih, kojima smo simpaticni, pa cak i onih koji nas vole i podrzavaju. Postojali su neki, koji su hteli da nas rasture, ne verujuci u intezitet nase ljubavi. Ti momenti su bili jako...ne znam kako bih to nazvala...., za oboje. Ali eto, verovali ili ne, mi smo im danas zahvalni. Dokazali su nam, koliko smo jaki, koliko sa iskreno volimo, da opstajemo, da smo neraskidivi....
Mnogo puta smo pomislili " od ovog jace ne moze", nasa ljubav je postigla svoj limit. A onda se probudimo i pomislim, sigurna sam i on.. " Boze, koliko me danas trese...mislio/la sam, da te ne mogu vise voleti... TI SI MOJ ZIVOT, sve drugo oko mene je laz"..
Tesko je ziveti sa tim, da se takva ljubav ne moze izvesti do kraja.. I kada smo pomislili da necemo uspeti da se uskladimo i konacno vidimo, dogodilo se...TRAS!!!  Neopisivo je. Ne pronalazim prave reci kojima bih mogla opisati te trenutke. Uostalom, ne bih ni smela pisati o tome, jer to je nesto nase..:) Evo i sada mi ruka trese, kada mi sve to prolazi ponovo kroz glavu...Znate, to su trenuci kada vam stane zivot..ceo svet oko vas..Mi u snaznom zagrljaju, epicentar vasione... I nismo nesretni sto smo ponovo tu gde jesmo, jer se svaki dan ponovo radujemo tim nasim momentima, u kojima zelimo da zaustavimo vreme.
.... zivote moj, sto si mi pokazao sta je to "ono pravo". Volecu te dok postojim,...

LADYBlue

sivo

Imam ja dane..koji lice na neuspele rasprodaje, neuspesnih kreacija, netaletnovane snajderke, koja jos uvek misli da ce postati modni kreator..Imam dane, nalik na pokisle frizure, nezadovoljnih devojaka...koje  uvek  kasne na tudje svadbe..Imam dane..kad mi nepaznjom, veciti lopovi pokradu sve drage suvenire sa mojih unutrasnjih putovanja...

Tih dana sam ruzno gola, i postidjena...

Tih dana spustim roletne, da mi ni vetar nepaznjom ne pomeri kosu vezanu u cvor nemoci..

Tad  samo cutim, jer ne znam zasto u mom kalendaru, uvek kad dodje prolece..jesen ne zeli da ode...Otima se , kao razmazeno dete...duri se kao kasni oktobar...i posivi sve jednim ledenim dahom nadolazece zime duboko iz mene...

Ne znam ..cemu mi sluze ti dani..ali u njima sam ranjva i mala..u nijima nema borbe ni nade...samo neko tiho prepustanje, koje ne boli...Mozda se ti dani neka dijagnoza...Mozda se zovu predaja.Ili tisina.

Kako god...imam te dane..cutljive, mrzovoljne, kad nista nije na svom mestu, kad ne zelim da delim, kad necu da kukam.Ne pevusim da ih ne probudim.Ne bojim ih, jer obojeni lice na smesnu klimaktericnu zenu, koja ne shvata da je njeno shvatanje mode smesno...Ne tesim ih jer  nece suzu pustiti , tako baksuzasti...Al oni ne odlaze...

Sad znam.I to sam ja.Slika slikana sivom bojom na sivoj pozadini..