sivo

Imam ja dane..koji lice na neuspele rasprodaje, neuspesnih kreacija, netaletnovane snajderke, koja jos uvek misli da ce postati modni kreator..Imam dane, nalik na pokisle frizure, nezadovoljnih devojaka...koje  uvek  kasne na tudje svadbe..Imam dane..kad mi nepaznjom, veciti lopovi pokradu sve drage suvenire sa mojih unutrasnjih putovanja...

Tih dana sam ruzno gola, i postidjena...

Tih dana spustim roletne, da mi ni vetar nepaznjom ne pomeri kosu vezanu u cvor nemoci..

Tad  samo cutim, jer ne znam zasto u mom kalendaru, uvek kad dodje prolece..jesen ne zeli da ode...Otima se , kao razmazeno dete...duri se kao kasni oktobar...i posivi sve jednim ledenim dahom nadolazece zime duboko iz mene...

Ne znam ..cemu mi sluze ti dani..ali u njima sam ranjva i mala..u nijima nema borbe ni nade...samo neko tiho prepustanje, koje ne boli...Mozda se ti dani neka dijagnoza...Mozda se zovu predaja.Ili tisina.

Kako god...imam te dane..cutljive, mrzovoljne, kad nista nije na svom mestu, kad ne zelim da delim, kad necu da kukam.Ne pevusim da ih ne probudim.Ne bojim ih, jer obojeni lice na smesnu klimaktericnu zenu, koja ne shvata da je njeno shvatanje mode smesno...Ne tesim ih jer  nece suzu pustiti , tako baksuzasti...Al oni ne odlaze...

Sad znam.I to sam ja.Slika slikana sivom bojom na sivoj pozadini..