Razocarana...JA

..Puno puta u zivotu  je bila razocarana. Nekada su to znale da budu sasvim male i obicne stvari. Ono pravo razocarenje, razocarenje u ljude je otkrila u poznim godinama...  Sta je to što navodi ljude da svojim postupcima i delima razocaraju druge ? Da li je u pitanju egomanija ili nesto šsto covek ustvari nesvesno uradi, a posle kad ukapira sta je uradio kao po nekom nepisanom pravilu bude kasno. Najgore je kad otvoris dusu totalnom strancu u zivotu, pa te kasnije zestoko povredi. Ta rana gotovo nikada ne zarasta. Dodje tako trenutak kada pomislis da ti je neko veci brat od pravoga brata, veca sestra od prave sestre i dok se okrenes nož ti je vec do balcaka u ledjima. Cesto ni ne znaS kada Ce se to desiti, pa samim tim sve biva daleko ozbiljnije. 
Uletela je u celu pricu sasvim nevino, kao neko dete koga namamljujes cokoladom u mracnu pecinu. Bezvezni razgovori su se pretvorili u nesto sasvim drugacije. Nesto za šta ni sama nije verovala da postoji. Vreme je odmicalo i postajala je sve otvorenija za drugu stranu. ...do samog kraja....

Celoga zivota je volela kada neko bespomoćno laje. Uvek je znala da obezbedi dobru odstupnicu iza sebe pa je tako uradila i sada. Uvek je bilo sto ljudi sto cudi. Od toga se nazalost ne moze pobeci. Tuzno je da kada jednom izgubis poverenje u nekoga, onda svi ostali redom ispastaju zbog toga. Skrpice se kao i mnogo puta do sada. Ono sto me najvise tesi je cinjenica da sam i posle svega ostala ono sto sam bila uvek – jedna obicna zena zarobljena u vremenu kome definitivno ne pripada.