Misli

Da,priznajem,to je bilo fenomenalno. Ta draga muska ruka,ti nezni vrhovi prstiju,koji umeju da miluju,da traze,da nadju…. Istovremeno je bezumno,grcevito,svojim usnama trazio moje,nalazio ih i gubio,dok je trazio nesto drugo,vrat ili uvo,ili je zudeo da mi daruje poljupce male i kratke,ali beskrajno nezne po celom licu. Osecala sam da mu se predajem. Bilo je to jedno mocno osecanje,kao nekakav dzinovski talas,koji sam gledala na obali mora,jednom,jedne jeseni. To nisu bili strast i zelja. To je nekakvo cudesno osecanje i potreba,da nestanem u njegovom zagrljaju,da se istopim. Tada sam znala da je on na vratnici nekakvog mog novog zivota… Ne,to nije bio bol,mada sam sigurna i da je bolelo. Osecala sam da sada upravo treba da se dogodi ono o cemu sam do sada samo mastala,sto sam poslednjih meseci sa interesovanjem pokusavala da dokucim. Gledala sam njegove prelepe oci,one su mi sve rekle,sve ono sto nije bilo izgovoreno….. Osecala sam njegov dah na svom licu,osecala njegove otkucaje srca na svom,i cinilo mi se,da sam se totalno ukocila,da sam nekakav drveni lutak,koji je njega cekao citavog zivota da ga ozivi. Ta suluda noc nije imala ni svoj pocetak,ni kraj. Sve sto je bilo posle,licilo je na snove u javi,na javu u snovima……

Epicentar Vasione

Da li postoji sudbina, ili mozda neka visa sila, ne znam...niti to bilo ko od nas ko ovo cita zna...Upoznala Coveka koji je okrenuo moj zivot za 360 stepeni. Stajala u masi i uzivala,u zvucima.... prosao je ON. Nakon par razmenjenih pogleda, oboje smo znali, da cemo zeljno iscekivati susret. I tako je sve pocelo...

Ususkanana u svoj brak, nimalo simpatican, ubedjeni da samo ostvareni na svakom planu i da nam se velike ljubavi vise ne mogu dogoditi..Nisam sujeverna, ali sam znala da nam se taj datum nije slucajno dogodio. Kako toga dana, tako sve do danas... Iskoristili smo sve blagodeti danasnje tehnologije, kako bi sto vise bili zajedno. x neprespavanih noci uz telefon i net. Da, znam da izgleda veoma rizicno, ali rizik je ok, sam adrenalin.. Ljubav koja nam se dogodila, prelazi sve granice.
Zasto vam sve ovo pricam, dragi moji?:) Zato sto ste upravo VI svet u kojem mi zivimo  paralelne zivote. Vi ste ti, pred kojim ne krijemo nasu nasu vezu, ljubav.. pred vama nema skrivanja, tu postojimo kao par, ostvareni smo. Zaljubljen covek to osecanje zeli da podeli sa celim svetom, a taj svet ste nam smo vi. Kao i u relanom zivotu, ima onih koji nam zavide, onih, kojima smo simpaticni, pa cak i onih koji nas vole i podrzavaju. Postojali su neki, koji su hteli da nas rasture, ne verujuci u intezitet nase ljubavi. Ti momenti su bili jako...ne znam kako bih to nazvala...., za oboje. Ali eto, verovali ili ne, mi smo im danas zahvalni. Dokazali su nam, koliko smo jaki, koliko sa iskreno volimo, da opstajemo, da smo neraskidivi....
Mnogo puta smo pomislili " od ovog jace ne moze", nasa ljubav je postigla svoj limit. A onda se probudimo i pomislim, sigurna sam i on.. " Boze, koliko me danas trese...mislio/la sam, da te ne mogu vise voleti... TI SI MOJ ZIVOT, sve drugo oko mene je laz"..
Tesko je ziveti sa tim, da se takva ljubav ne moze izvesti do kraja.. I kada smo pomislili da necemo uspeti da se uskladimo i konacno vidimo, dogodilo se...TRAS!!!  Neopisivo je. Ne pronalazim prave reci kojima bih mogla opisati te trenutke. Uostalom, ne bih ni smela pisati o tome, jer to je nesto nase..:) Evo i sada mi ruka trese, kada mi sve to prolazi ponovo kroz glavu...Znate, to su trenuci kada vam stane zivot..ceo svet oko vas..Mi u snaznom zagrljaju, epicentar vasione... I nismo nesretni sto smo ponovo tu gde jesmo, jer se svaki dan ponovo radujemo tim nasim momentima, u kojima zelimo da zaustavimo vreme.
.... zivote moj, sto si mi pokazao sta je to "ono pravo". Volecu te dok postojim,...

LADYBlue

sivo

Imam ja dane..koji lice na neuspele rasprodaje, neuspesnih kreacija, netaletnovane snajderke, koja jos uvek misli da ce postati modni kreator..Imam dane, nalik na pokisle frizure, nezadovoljnih devojaka...koje  uvek  kasne na tudje svadbe..Imam dane..kad mi nepaznjom, veciti lopovi pokradu sve drage suvenire sa mojih unutrasnjih putovanja...

Tih dana sam ruzno gola, i postidjena...

Tih dana spustim roletne, da mi ni vetar nepaznjom ne pomeri kosu vezanu u cvor nemoci..

Tad  samo cutim, jer ne znam zasto u mom kalendaru, uvek kad dodje prolece..jesen ne zeli da ode...Otima se , kao razmazeno dete...duri se kao kasni oktobar...i posivi sve jednim ledenim dahom nadolazece zime duboko iz mene...

Ne znam ..cemu mi sluze ti dani..ali u njima sam ranjva i mala..u nijima nema borbe ni nade...samo neko tiho prepustanje, koje ne boli...Mozda se ti dani neka dijagnoza...Mozda se zovu predaja.Ili tisina.

Kako god...imam te dane..cutljive, mrzovoljne, kad nista nije na svom mestu, kad ne zelim da delim, kad necu da kukam.Ne pevusim da ih ne probudim.Ne bojim ih, jer obojeni lice na smesnu klimaktericnu zenu, koja ne shvata da je njeno shvatanje mode smesno...Ne tesim ih jer  nece suzu pustiti , tako baksuzasti...Al oni ne odlaze...

Sad znam.I to sam ja.Slika slikana sivom bojom na sivoj pozadini..

Razocarana...JA

..Puno puta u zivotu  je bila razocarana. Nekada su to znale da budu sasvim male i obicne stvari. Ono pravo razocarenje, razocarenje u ljude je otkrila u poznim godinama...  Sta je to što navodi ljude da svojim postupcima i delima razocaraju druge ? Da li je u pitanju egomanija ili nesto šsto covek ustvari nesvesno uradi, a posle kad ukapira sta je uradio kao po nekom nepisanom pravilu bude kasno. Najgore je kad otvoris dusu totalnom strancu u zivotu, pa te kasnije zestoko povredi. Ta rana gotovo nikada ne zarasta. Dodje tako trenutak kada pomislis da ti je neko veci brat od pravoga brata, veca sestra od prave sestre i dok se okrenes nož ti je vec do balcaka u ledjima. Cesto ni ne znaS kada Ce se to desiti, pa samim tim sve biva daleko ozbiljnije. 
Uletela je u celu pricu sasvim nevino, kao neko dete koga namamljujes cokoladom u mracnu pecinu. Bezvezni razgovori su se pretvorili u nesto sasvim drugacije. Nesto za šta ni sama nije verovala da postoji. Vreme je odmicalo i postajala je sve otvorenija za drugu stranu. ...do samog kraja....

Celoga zivota je volela kada neko bespomoćno laje. Uvek je znala da obezbedi dobru odstupnicu iza sebe pa je tako uradila i sada. Uvek je bilo sto ljudi sto cudi. Od toga se nazalost ne moze pobeci. Tuzno je da kada jednom izgubis poverenje u nekoga, onda svi ostali redom ispastaju zbog toga. Skrpice se kao i mnogo puta do sada. Ono sto me najvise tesi je cinjenica da sam i posle svega ostala ono sto sam bila uvek – jedna obicna zena zarobljena u vremenu kome definitivno ne pripada.

Nedostajes mi...

Nedostajes Mi

i kada mislim na nekog uvek pomislim na tebe
prazninu moje duse tada ispuni mir
i kada gledam u tebe vidim samo sebe
u svakom pokretu tvom neuobicajenom

nedostajes mi
nedostajes

i kada zivim zivot ja zivim ga zbog tebe
i taj zivot sa tobom mene ispuni
i kada mislim na nekog uvek pomislim na tebe
gde god da krenem u mojim mislima si

nedostajes mi
nedostajes

i kada gazi me zivot
mislicu na tebe
i kada odem daleko
mislicu na tebe

  Nedostajes..ponovo..nije to nikakav novi osecaj..Nego isti stari,dobro poznati..vec urastao pod kozu..postao nacin na koji disem..Uvek je ista bol..ista teskoba i isto ludilo..Nepravedno je znam i to..da te svaki put nedostajem..kradem od drugih..ali to je moje jedino pravo,moja istina i moj Zivot..u kome eto samo ti nedostajes..B.

..i opet JA

Sedim sama u sobi. Ne palim svetlo, jer se bojim da ce ono pokvariti drustveni mir. Skrivena negde u kutku svojih zelja,po ko zna koji put pokusavam zaboraviti tebe i nastaviti sama ziveti.Tako sam znala da je nemoguce traziti zivot u svemiru,vodu u kamenu, a ja, ja sam trazila *zivot u tebi*.Ta zelja prema tebi uvukla se u mene tiho i neprimetno, kao sunce kada se ujutru uvlaci kroz prozore moje sobe i osvetljava sve predmete.Ne znam zasto sam te jeseni,medju svim ljudi, vidjela samo tebe. Ne znam zasto su nam se profili sreli,zasto mi je telo zadrhtalo kad te do tada nisam ni poznavala. Nije trebalo dugo vremena da dodjes do mene i kazes mi najljepse reci na svetu, najlepsim glasom na svetu. Po prvi put sam zelela zaustaviti vreme. Zelela sam da vecno ostanem s tobom. Na nasem mestu,onako kako mi to znamo... Dosao si i otisao. Sta si mi ostavio? .Iako si sada tu gde jesi.......... znas da  *mislim* ma gde god bio. I zato ...... nemoj reci da nam nije bilo lepo.Sve bi bilo dobro samo da si ti hteo. Ali vreme cini svoje. Da,to znam.Samo ne znam da cu te ikada moci zaboraviti. U mom srcu,u mojim mislima ostat ces ti, samo ti......* 

Ponosna

I zalim, duboko zalim... Bio si jedan jedini koji me je uspeo promeniti i umesto da nadjem sebe u tebi ja sam se izgubila,bila sam neka NOVA JA,neka slaba, lomljiva ne bas ponosna, popustljiva, izgubljena... A to nikako nisu osobine koje su me nekada opisivale.Vracam se sebi i ne dam vise nikome nikada da uradi ono sto si ti... Ja sam - JA!!! Jaka, snazna, cvrsto stojim na nogama i ponosna sto sam PONOSNA...